Ritual canzas

Recenzija Mister No Ritual Canzas
Ah da, ovo je Mister No kojeg volim da čitam. Odlična, a ipak jednostavna priča, savršeno ispraćena crtežom R. Disa, koju uvek rado iznova pročitam.

I ovog puta naš omiljeni pilot upada, ni kriv ni dužan, u kriminalne radnje po kojima je, možda i više nego po prirodnim lepotama, poznata Srednja i Južna Amerika. Bogati Amerikanac W. Murdock, strastveni kolekcionar i ljubitelj starih kultura Južne Amerike, primorava Mister Noa da ga odvede do plemena Hivaro, poznatih po smanjivanju odsečenih glava svojih neprijatelja. Namera mu je, naravno, da nabavi neki od tih trofeja. Stigavši kod Indiosa čeka ih pak iznenadjenje: Hivarosi su se okrenuli miroljubivom životu iveć odavno ne održavaju ritual Tzantzas..

Napraviti od malog mnogo je po meni dar koji nema svaki scenarista/ crtač. U ovom slučaju je Nolitti i Disu to savršeno uspelo. Pravolinijska priča, bez većih preokreta, a ipak dovoljno dobra da zaokupi pažnju čitaoca.. Dovoljno dobar primer je lov na jaguara na čitavih 15 stranica stripa, za samu temu epizode manje- više nebitan, sa takvom lakoćom predočen čitaocu da tek kasnije spoznamo na kako dobar način dopunjuje čitavu priču. Minimalni scenario+minimalni crtež, u ovom slučaju maksimalni rezultat !

Ono što mi se kod Mister Noa oduvek svidjalo je to da je u velikoj većini epizoda savršeno pogodjen duh vremena u kojem se priča odigrava. Političko- ekonomska situacija, neretko i ekološka i etička pitanja su odlično utkana u “običnu” stripovsku priču. Zbog toga sam mišljenja da je Mister No jedan od najstudioznije zamišljenih Bonelli likova. Rame uz rame sa Ken Parkerom i Martinom Mystereom, a u nekim segmentima čak i ispred njih( pogotovu ispred MM, gde je ponekad preterano sa količinom informacija, tako da se od silnog drveća ne vidi šuma).

Takozvani civilizovani belci, dolaze kod divljih Indiosa gde ih čeka iznenadjenje: Hivarosi, a i okolna plemena, žive u miru. Ne hajući za to i imajući na umu samo ostvarenje svog cilja, ti isti “civilizovani” izazivaju rat medju plemenima, samo da bi došli do trofeja koji će moći pokazivati svojim bogatim prijateljima na jednoj od mnogobrojnih snobovskih večera. Ironijom sudbine, bogati gospodin Murdock dobija svoj trofej, mada ne onakav kakav je priželjkivao: Mister No mu stavlja na sto tzantzu rodjenog brata , trofej koji ipak neće naći posebno mesto u bogatoj zbirci američkog bogataša…

Diso je standardno odličan, pored Ville i Ticcija najbolji Bonellijev crtač, da je bilo ko crtao ovu epizodu ne bi uspeo da prenese atmosferu priče. Sve pohvale. Naslovnice su u redu, ali ništa posebno. Za naslovnicu “Zov Agvanura” je opet radila cenzura, tako da je retuširana odsečena glava koja visi o streli, dok mi je naslovnica za “Ritual canzas” uspelija, jednom da i Ferri uspe da dočara treću dimenziju…

“Znam..Znam, Bekera.. Malo je na svoju ruku. Čudna mešavina idealizma i cinizma..Razdražljivosti, tolerantnosti i čovekoljublja..Ukratko, malo šašav, ali u osnovi simpatičan..” kaže jedan od razbojnika za Mister Noa. Odličan opis njegovog karaktera. Kratak, a tako istinit. Isto to bi moglo da važi i za ovu epizodu: čudna mešavina idealizma i čovekoljublja, cinična ali tolerantna.
Ali u osnovi simpatična.
Odlična.